Lider u proizvodnji metalne ambalaže u regionu, Galeb grupa, jeste veoma moderna fabrika, locirana u Šapcu. Ovde, pored ostalog, nastaju i svima poznati zatvarači za Coca-colu i Pepsi kolu. Izvoz metalne ambalaže pokriva 18 zemalja sveta.  Galeb grupa bavi se i proizvodnjom fiskalnih kasa, i na tržište Afrike uskoro će isporučiti oko 40 000 komada.U određenim aspektima u razvoju ove kompanije korišćenje evropskih fondova započeto pre 10 godina imalo je veliki značaj.

 

 

 

 

Projekat izgradnje biciklističke staze koja povezuje Suboticu, Novi Kneževac i Segedin  započet je 2009. godine. O njemu govori pomoćnica predsednika opštine Novi Kneževac Čila Oroš Urban: “Ovaj projekat je veoma važan i za mađarsku i za našu stranu, ali ne samo zbog infrastrukture već zbog toga što biciklističkom stazom prolaze ljudi, dolaze iz Mađarske kod nas u Kneževac na razne manifestacije i biciklističke ture koje organizujemo, a isto tako i mi idemo kod njih i na taj način se zbližavaju ljudi. Od 2010. godine saradnja nam je jako dobra, eto  već 4 godine."

U predivnom ambijentu, nadomak Subotice, na samoj obali jezera, nalazi se Zoološki vrt Palić, poseban i dragocen po mnogim svojim karakteristikama. Ne samo da se u njemu čuvaju retke životinske vrste već su i uslovi u kojima one borave apsolutno prilagođeni njihovom prirodnom okruženju. Zoološki vrt Palić izdvaja se zbog karakterističnog načina organizovanja prostora za životinje. Zapravo, mnoge od njih se nalaze van kaveza, shodno politici vrta, da se životinjama da prilika da žive što više u skladu sa prirodnim okruženjem. Pažnja koju ovaj vrt privlači, dosegla je, između ostalih, i do susedne Mađarske, što zbog svoje lepote, što zbog blizine državne granice. Saradnja dveju država donela je građanima mnoge interesantne i edukativne programe.

Polazeći od stanovišta da je volonterski rad zasnovan na ideji o uzajamnoj pomoći koja se sprovodi dobrovoljno i bez novčane nadoknade, filantropski element ovog društveno korisnog podviga je značajan ali nije jedini koji ga čini. Volonterskim angažmanom nisu na dobitku samo krajnji korisnici već i sami volonteri jer im ovaj rad donosi nova i dragocena iskustva. 

Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj BANAT sarađuje sa Rumunijom i Mađarskom i iza sebe ima niz projekata koji uključuju zemlje iz susedstva. Aktuelna saradnja vezana je za granične prelaze sa Rumunijom. U isto vreme, Regionalna razvojna agencija PANONREG iz Subotice takođe iza sebe ima niz uspešnih međunarodnih projekata a jedan od do sada najinteresantnijih bio je »Fate« koji se bavio transformacijom bivših kasarni u privredne objekte.


Iako opštinu Knjaževac krasi lepa prošlost privrednog razvoja iz osamdesetih godina kad je bila u samom vrhu razvijenosti u bivšoj Jugoslaviji, danas, ovo mesto je prilično nerazvijeno i zapostavljeno iako su prirodni potencijali Knjaževca isti oni koji su postojali i osamdesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući blizini rumunske i bugarske granice, započeta je saradnja sa ovim zemljama u cilju razmene iskustava, unapređenja prakse i razvoja turizma u ovom kraju. 

Potpisivanje Sporazuma o pristupanju programu za istraživanje i inovacije Horizont 2020 nedavno je u Briselu, na poziv Evropske komisije, bio razlog okupljanja ministara nauka iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Crne Gore. Osim potvrde dosadašnje dobre saradnje, ovaj događaj je utvrdio evropski put kojim ove zemlje idu. Direktor Evropske agencije za nauku i istraživanje Robert-Jan Smit naglasio je simboliku ovog događaja: „Potpisivanje sporazuma sa svima vama je u prvom redu demonstracija već postignute vrlo dobre saradnje koju smo uspostavili na polju nauke i inovacija između vaših zemalja i Evropske Unije. Ali, to je ujedno i čin i simbol da želimo da idemo dalje u ovom partnerstvu“. Ministar prosvete i nauke Srđan Verbić najavio je da će u Srbiji vrata Horizonta biti otvorena najviše za mala i srednja preduzeća a da će organizacije biti u drugom planu. 

Projekat »Dahar« pod pokroviteljstvom je Evropske unije i podstiče razvoj luka na Dunavu i doprinosi boljem korišćenju plovnog puta. Partneri na ovom projektu pored Srbije su jos 5 zemalja:  Austrija, Madjarska, Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Profesor Milosav Georgijević sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu rukovodilac je ovog projekta. On ističe da je budućnost Dunava u našim rukama i da Dunav kao reka, ne zna za granice, ali da nas do njegovog punog iskorišćavanja deli još mnogo posla.

Koji je udeo sektora energetike u budžetskom deficitu Srbije? Kakav je uticaj poplava na postojeće energetske kapacitete? Koliko naša zemlja gubi novca od velikog uvoza struje tokom zime, kao i u periodu poplava? Kako se najbrže može doći do novih energetskih kapaciteta? Kako građani da se najbrže pripreme za grejanje ove zime? Ova i druga pitanja pokrenuta su na panel diskusiji "Energetika i budžetski deficit Srbije" održanoj 28. maja u hotelu "Hyatt" u organizaciji "Danas Conference centra".

Izgradnja brana sve više ugrožava reke i rečni biodiverzitet na zapadnom Balkanu koji su izuzetno očuvani i moraju se zaštititi, rečeno je 20. marta na predstavljanju istraživanja grupe nevladinih organizacija o stanju balkanskih reka. Prema istraživanju, većina reka u regionu je, na osnovu klasifikacije EU, u klasi očuvanih ili malo izmenjenih rečnih struktura i u njima živi 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca i 69 endemskih vrsta ribe. Balkanu, međutim, preti "cunami brana", ocenjeno je na skupu a zemljama regiona i preporučeno da, pre nego što se upuste u izgradnju novih brana, naprave "master plan" kako bi pored energetskih potreba uvažile i ekološke i bolje planirale razvoj, izveštava portal euractiv.rs.