Iako opštinu Knjaževac krasi lepa prošlost privrednog razvoja iz osamdesetih godina kad je bila u samom vrhu razvijenosti u bivšoj Jugoslaviji, danas, ovo mesto je prilično nerazvijeno i zapostavljeno iako su prirodni potencijali Knjaževca isti oni koji su postojali i osamdesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući blizini rumunske i bugarske granice, započeta je saradnja sa ovim zemljama u cilju razmene iskustava, unapređenja prakse i razvoja turizma u ovom kraju. 

Potpisivanje Sporazuma o pristupanju programu za istraživanje i inovacije Horizont 2020 nedavno je u Briselu, na poziv Evropske komisije, bio razlog okupljanja ministara nauka iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Crne Gore. Osim potvrde dosadašnje dobre saradnje, ovaj događaj je utvrdio evropski put kojim ove zemlje idu. Direktor Evropske agencije za nauku i istraživanje Robert-Jan Smit naglasio je simboliku ovog događaja: „Potpisivanje sporazuma sa svima vama je u prvom redu demonstracija već postignute vrlo dobre saradnje koju smo uspostavili na polju nauke i inovacija između vaših zemalja i Evropske Unije. Ali, to je ujedno i čin i simbol da želimo da idemo dalje u ovom partnerstvu“. Ministar prosvete i nauke Srđan Verbić najavio je da će u Srbiji vrata Horizonta biti otvorena najviše za mala i srednja preduzeća a da će organizacije biti u drugom planu. 

Projekat »Dahar« pod pokroviteljstvom je Evropske unije i podstiče razvoj luka na Dunavu i doprinosi boljem korišćenju plovnog puta. Partneri na ovom projektu pored Srbije su jos 5 zemalja:  Austrija, Madjarska, Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Profesor Milosav Georgijević sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu rukovodilac je ovog projekta. On ističe da je budućnost Dunava u našim rukama i da Dunav kao reka, ne zna za granice, ali da nas do njegovog punog iskorišćavanja deli još mnogo posla.

Koji je udeo sektora energetike u budžetskom deficitu Srbije? Kakav je uticaj poplava na postojeće energetske kapacitete? Koliko naša zemlja gubi novca od velikog uvoza struje tokom zime, kao i u periodu poplava? Kako se najbrže može doći do novih energetskih kapaciteta? Kako građani da se najbrže pripreme za grejanje ove zime? Ova i druga pitanja pokrenuta su na panel diskusiji "Energetika i budžetski deficit Srbije" održanoj 28. maja u hotelu "Hyatt" u organizaciji "Danas Conference centra".

Izgradnja brana sve više ugrožava reke i rečni biodiverzitet na zapadnom Balkanu koji su izuzetno očuvani i moraju se zaštititi, rečeno je 20. marta na predstavljanju istraživanja grupe nevladinih organizacija o stanju balkanskih reka. Prema istraživanju, većina reka u regionu je, na osnovu klasifikacije EU, u klasi očuvanih ili malo izmenjenih rečnih struktura i u njima živi 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca i 69 endemskih vrsta ribe. Balkanu, međutim, preti "cunami brana", ocenjeno je na skupu a zemljama regiona i preporučeno da, pre nego što se upuste u izgradnju novih brana, naprave "master plan" kako bi pored energetskih potreba uvažile i ekološke i bolje planirale razvoj, izveštava portal euractiv.rs.

Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji je neodgovarajuće postupanje sa otpadom, poruka je druge debate održane u organizaciji Centralno-evropskog foruma za razvoj i Privredne komore Srbije na temu „Upravljanje industrijskim otpadom u Republici Srbiji“. Na skupu koji je okupio predstavnike vladinih i nevladinih institucija, istaknuto je da je potrebno što pre izgraditi postrojenja za upravljanje opasnim i neopasnim otpadom iz industrije.

U Srbiji je oko tri miliona objekata energetski neefikasno, odnosno tek svaka deseta zgrada zadovoljava standarde o racionalnoj upotrebi energije, kaže Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije. Kako prenosi Euractiv, Srbija može do 2020. godine da poveća udeo efikasnih objekata na 50 odsto postojećih zgrada, ali je za to potrebno oko 1,6 milijardi evra.

Otvaranje energetskog tržišta građanima Hrvatske je donelo deset odsto nižu cenu struje od one koju nudi državni snadbevač, ali to neće biti slučaj u Srbiji, prenosi Blic. Naime, kako poručuju iz EPS-a, građani Srbije neće imati nikakve pogodnosti nakon otvaranja tržišta struje i za domaćinstva, zato što već sada plaćaju nižu cenu energije od domaćinstava u regionu.

Zrenjanin, Negotin, Bajina Bašta, Trstenik, Šabac, Priboj, Čačak i Jagodina su lokalne samouprave koje treba da odluče hoće li njihove toplane od iduće godine koristiti biomasu kao energent. Nemačka razvojna banka KfW obezbedila je povoljan kredit od 100 miliona evra za adaptaciju postrojenja u ovim gradovima, prenosi portal eKapija.

Nacrt Zakona o energetici predviđa otvaranja tržišta električne energije od 1. jula ove godine ili najkasnije danom stupanja na snagu novog zakona, rekla je ministarka energetike u ostavci, Zorana Mihajlović u intervjuu za dnevni list „Politika“. Ona je dodala da će usvajanje ovog zakona biti jedan od prioriteta budućeg parlamenta.