Koncept evropske prestonice kulture isprva je bio zamišljen kao manifest velikim gradovima sa bogatom kulturnom istorijom. Posle Atine, Firence, Amsterdama, Berlina i Pariza, početkom devedesetih, ovaj koncept je promenjen u korist manjih gradova, u kojima je kriza nastupila u kulturnoj, ali i u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Pre svega, ideja je u demetropolizaciji kulture, tako da prestonice kulture više nisu glavni gradovi bogati kulturnim sadržajima i dešavanjima, a retko su to i univerzitetski gradovi, koji okupljaju mlade.

 

 

 

 

 

 

Surova statistika možda obeshrabruje mlade srpske preduzetnike da započnu sopstveni biznis ili mi jednostavno još uvek nismo razvili pravi preduzetnički duh, preduzetništvo kao smisao života i način razmišljanja? Grana u kojoj je preduzetnički biznis trenutno najzastupljeniji su svakako informacione tehnologije; neki kažu da je to zbog minimalnih ulaganja koja su potrebna za razvoj posla. Po statistici, 9 od 10 startap kompanija uspe. 

Govorne tehnologije su deo najvećih tehnoloških izazova savremenog života. Svakodnevno se susrećemo sa njima u vidu govornih automata, kol centara i različitih glasovnih sinteza, a imaju svoju primenu i u humanom smislu. Podrške korisnicama širom sveta, svih usluga koje se na tržištu nude, najčešće se pružaju upravo putem govornih tehnologija. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako "na mladima sve ostaje" onda imamo recept za siguran prosperitet nase zemlje. Jedan od ključnih faktora uticaja, za siguran put do uspeha, je svakako znanje i sposobnost novih generacija. Erazmus mundus, projekat Tempus, Erazmus plus, samo su neki od programa koji omogućavaju studentima iz Srbije da nastave ili završe svoje školovanje na nekom univerzitetu u zemljama Evropske unije. Ideja modernog školovanja  je u razmeni i sticanju novih znanja, novom načinu života i upoznavanju kolega iz cele Evrope, ali i drugačijem pristupu učenju i primeni naučenog. Po svoj prilici, mi imamo ono sto Evropi treba.

 

 

 

 

 

 

 

 

Svaka tehnološka revolicija sobom je donela velike promene i otvorila razne nove mogućnosti u društvu. Uvođenje digitalizacije emitovanja možda beleži najveći istorijski pomak u svim dosadašnjim tehnološkim revolucijama. Pojam televizije podrazumeva prenos slike na daljinu. Tehnološki sistem koji to omogućava sastoji iz tri celine: proizvodnje TV slike (programa), njenog emitovanja i prijema. Jedna u nizu prednosti digitalizacije, pored visokokvalitetnog tona i slike, jeste što ovaj način emitovanja efikasnije redukuje i sprečava smetnje na putu koji signal prelazi od studija do našeg televizora. 

Lider u proizvodnji metalne ambalaže u regionu, Galeb grupa, jeste veoma moderna fabrika, locirana u Šapcu. Ovde, pored ostalog, nastaju i svima poznati zatvarači za Coca-colu i Pepsi kolu. Izvoz metalne ambalaže pokriva 18 zemalja sveta.  Galeb grupa bavi se i proizvodnjom fiskalnih kasa, i na tržište Afrike uskoro će isporučiti oko 40 000 komada.U određenim aspektima u razvoju ove kompanije korišćenje evropskih fondova započeto pre 10 godina imalo je veliki značaj.

 

 

 

 

Projekat izgradnje biciklističke staze koja povezuje Suboticu, Novi Kneževac i Segedin  započet je 2009. godine. O njemu govori pomoćnica predsednika opštine Novi Kneževac Čila Oroš Urban: “Ovaj projekat je veoma važan i za mađarsku i za našu stranu, ali ne samo zbog infrastrukture već zbog toga što biciklističkom stazom prolaze ljudi, dolaze iz Mađarske kod nas u Kneževac na razne manifestacije i biciklističke ture koje organizujemo, a isto tako i mi idemo kod njih i na taj način se zbližavaju ljudi. Od 2010. godine saradnja nam je jako dobra, eto  već 4 godine."

U predivnom ambijentu, nadomak Subotice, na samoj obali jezera, nalazi se Zoološki vrt Palić, poseban i dragocen po mnogim svojim karakteristikama. Ne samo da se u njemu čuvaju retke životinske vrste već su i uslovi u kojima one borave apsolutno prilagođeni njihovom prirodnom okruženju. Zoološki vrt Palić izdvaja se zbog karakterističnog načina organizovanja prostora za životinje. Zapravo, mnoge od njih se nalaze van kaveza, shodno politici vrta, da se životinjama da prilika da žive što više u skladu sa prirodnim okruženjem. Pažnja koju ovaj vrt privlači, dosegla je, između ostalih, i do susedne Mađarske, što zbog svoje lepote, što zbog blizine državne granice. Saradnja dveju država donela je građanima mnoge interesantne i edukativne programe.

Polazeći od stanovišta da je volonterski rad zasnovan na ideji o uzajamnoj pomoći koja se sprovodi dobrovoljno i bez novčane nadoknade, filantropski element ovog društveno korisnog podviga je značajan ali nije jedini koji ga čini. Volonterskim angažmanom nisu na dobitku samo krajnji korisnici već i sami volonteri jer im ovaj rad donosi nova i dragocena iskustva. 

Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj BANAT sarađuje sa Rumunijom i Mađarskom i iza sebe ima niz projekata koji uključuju zemlje iz susedstva. Aktuelna saradnja vezana je za granične prelaze sa Rumunijom. U isto vreme, Regionalna razvojna agencija PANONREG iz Subotice takođe iza sebe ima niz uspešnih međunarodnih projekata a jedan od do sada najinteresantnijih bio je »Fate« koji se bavio transformacijom bivših kasarni u privredne objekte.