Svetski pokret Trash Hero za svoju misiju je odredio čistiju planetu, a zanimljivo je da se ovo ne odnosi samo na globalne projekte, već i na svakog pojedinca koji želi da čuva životnu sredinu, u svom domenu rešava pitanje otpada i živi u skladu sa održivim razvojem. Trash Hero inicjativa postoji i u Beogradu, a od ideje do dela doveli su Dragana i Boris.

„Prve Trash Hero akcije smo pokrenuli u Beogradu i okolini. Boris i ja bismo i ranije skupili otpad na koji naidjemo dok šetamo po šumi ili po gradu, i znam za još neke ljude koji su samoinicijativno čistili oko svojih zgrada i svoje parkiće. Želeli smo da to podignemo na viši nivo i da na zanimljiv način motivišemo i druge da nam se priključe. Na prvoj akciji koju smo organizovali nas je bilo petoro, a na svakoj sledećoj je bilo sve više i više ljudi, na nekima i preko 100 ljudi. Zatim su se priključili i ostali gradovi u Srbiji, Kraljevo, Ruski Krstur, Pančevo, Zrenjanin, Begeč, Vrnjačka banja, Loznica, a u pripremi je i Trash Hero Šabac. U kontaktu smo sa ljudima iz Trash Hero zajednica širom sveta“, za portal Energynews objašnjava Dragana Katić.

 Inspiraciju za poketanje Trash Hero akcija u Srbiji, Dragana i Boris dobili su suočeni sa svakodnevnim slikama grada i okoline zatrpanim otpadom.

„Inspiracija je jednostavna potreba da odlasci u prirodu ne budu šetnje po deponijama. Nema neke velike filozofije, jednostavno nas nervira otpad, razbacan ili raznesen vetrom na sve strane, po ulicama i gradskim parkovima, po šumama i oko reka. Otpada ima na sve strane i sve nas nervira. Samo je pitanje da li ćemo da uradimo nešto po tom pitanju; ili ćemo da skrenemo pogled na drugu stranu i da otpad jednostavno isečemo sa naših instagram fotki; ili će da nas nervira ali da ništa ne radimo, je bi to trebao neko drugi da radi. Daleko od toga da mislim da se kroz volonterske akcije čišćenja stvarno može očistiti sav otpad iz prirode, ali može da se utiče na svest ljudi da, ako bi svako od nas doprineo po malo, ukupna slika bi bila mnogo lepša“, kaže Dragana Katić.


 
Do sada je sprovedeno preko 20 akcije čišćenja u Beogradu i okolini, i još dvadesetak u ostalim gradovima u Srbiji. Oko 1500 volontera se uključilo u akcije, što je rezultiralo skupljanjem preko  24 tone otpada. 

„Nakon svake akcije otpad se premerava i sabira, na akcijama u gradu se skupi oko 200 - 400 kg otpada, ali recimo na akcijama u Zvezdarskoj šumi, na Avali i dublje u prirodi, izvlačili smo tepihe i stare šporete iz žbunja, pločice, lavaboe i wc šolje, automobilske gume i delove nameštaja. Na takvim akcijama se skupi preko tone otpada za dva sata“, objašnjava Dragana i dodaje: „Nemamo neku preciznu strategiju za biranje lokacija. Ljudi nam pišu i predlažu lokacije u njihovom kraju, ali naravno nema šanse da postignemo sve što nam predlože pa se trudimo da motivišemo ljude da i i sami pozovu komšije i organizuju se da počiste. Trudimo se da zastupimo sve delove grada, i da naizmenično pravimo gradske akcije i akcije u okolini. Čistili smo i na Dorćolu i kod Brankovog mosta, ali i oko jezera Trešnja i Bela Reka“. 

U vreme kada bi cirkularna ekonomija i održivi razvoj morali da budu glavni ciljevi i globalno i na svim drugim nivoima, upitali smo Draganu šta je ono što svako od nas može da promeni u svojoj svakodnevici i bude heroj.

 „Svako svojom odlukom učestvuje u procesu smanjivanja otpada. Ako neke preparate za čišćenje i higijenu napravimo sami, ili ako pri kupovini odaberemo "zero waste" rešenja kada god je to moguće, ako odaberemo proizvod malog proizvodjača umesto velike korporacije, ako odbijemo da kupimo proizvod sa palminim uljem ili proizvod od proizvodjača koji eksploatiše prirodu i ljudske resurse, ako razmislimo da li nam je zaista potrebna nova garderoba, a i ako jeste, mora li tzv. "fast fashion", verovatno ćemo učiniti da i naši prijatelji počnu da primenjuju nešto od toga. Jako je važno menjati navike ljudi, jer nije ni pitanje samo da li se otpad odvaja i da li se sklanja iz prirode na deponiju, nego kako da ga manje bude. Deponije se šire rapidno i zauzimaju sve veći prostor, a organski otpad na njima pokreće hemijske reakcije i otpušta se velika količina ugljendioksida i metana. I ono što može da se reciklira, pitanje je da li ikada stigne do procesa reciklaže, a kada se reciklažni otpad pomeša sa organskim, organski više ne može da se razlaže, a reciklažni više nije reciklažni. Na nama je da manje otpada stvaramo, da kompostiramo organski otpad, da filtriramo vodu i da nosimo staklene boce i ručak na posao, pravimo domaće sokove, da ne naručujemo hranu u sundjerastim kutijama koje se ne recikliraju, da kupujemo na meru sve što može, u svojim posudicama, a ne fabrički zapakovane proizvode, da nosimo svoje cegere i odbijamo plastične kese koje koristimo 10 minuta i bacamo a one ostaju u prirodi stotinama godina, da odbijamo slamčice u kafićima, da ne bacamo štapiće za uši i končiće za zube u wc šolju, da kupujemo četkice za zube od bambusa, jer sve plastične četkice za zube koje ste ikada koristili još uvek su negde na nekoj deponiji, da tufere i vlažne maramice zamenimo peškirima, kao nekada.. Sve to ili bar ponešto od svega!“, poručuje Dragana Katić.

Sve akcije Trash Hero Beograda objavljuju se redovno na fb stranici i svako je dobrodošao da se priključi.