Situacija sa pandemijom korona virusa se na globalnom nivou menja iz sata u sat, pa tako i kod nas. U moru informacija koje do nas stižu preko medija, ali i društvenih mreža, ponekad je teško razaznati šta je činjenica a šta dezinformacija. Ekipa Raskirkavanja je napravila Live blog na kome redovno proveravaju lažne vesti i dezinformacije o virusu, preporuke kako se ponašati i slično. Pitali smo urednicu portala Raskrikavanje, Vesnu Radojević kako iz njihovog ugla izgleda borba protiv lažnih vesti o Covid19 u Srbiji.

„Postalo je jasno da će u Srbiji jedna od glavnih vesti biti novi koronavirus čim smo saznali za prvi registrovani slučaj i odmah je krenula je najezda lažnih vesti. Što po sumnjivim portalima, što preko aplikacija za dopisivanje”, objašnjava Vesna Radojević. „Za razliku od našeg uobičajenog rada gde se usmeravamo uglavnom na mejnstrim medije, dodatnu energiju smo usmerili ka tim aplikacijama i društvenim mrežama. Pozvali smo čitaoce da nam šalju poruke koje dobijaju u svoje „inboxe“. I onda je usledila poplava mejlova i navala na naše „sandučiće“ jer su ljudi uplašeni brzo počeli da nas pitaju da li je nešto tačno ili ne. U tom trenutku smo rešili da imamo sve naše proverene činjenice na jednom mestu”.

 Ekipa Raskirkavanja, pored svog redovonog posla, posvetila se proverama vesti o virusu Covid19.

 „Live blog funkcioniše brže nego naš uobičajen rad jer je situacija takva da zahteva brze odgovore. To su prepoznali i naši čitaoci, čini mi se. Dobijamo puno poruka podrške, ali i puno pitanja, šalju nam ljudi sumnjive linkove - uspeli smo rekla bih da ljudi počnu i sami da proveravaju. Druge kolege nam šalju linkove za proveru, takođe”, kaže Vesna Radojević.

 *Preporuke ekipe Raskrikavanja za proveru lažnih vesti

 

Trenutno je teško uspostaviti statistiku ko plasira najviše lažnih vesti, ali postoji slika o tome koje lažne vesti su opasnije od drugih.

 „Najopasnije su definitivno vesti i poruke na aplikacijama koje savetuju građanima da piju vodu non stop, pa onda da koriste vitamin C u ogromnim količinama, zatim da treba da se jede mnogo luka, pije alkohol. Sve to može potencijalno da ugrozi zdravlje ljudi kada se pretera u količinima”, objašnjava Vesna Radojević i dodaje: “A ljudi su u strahu i panici i nekad ne mogu da razmišljaju razumno. Dakle, nekada objavljivanje lažnih vesti zaista može da znači život ili smrt. Na primer, 27 ljudi u Iranu je umrlo od predoziranja alkoholom jer su mislili da će ih to spasiti od zaraze novim virusom”.