Ekonomski rast koji samo troši prirodne resurse, bez obnove ili reciklaže, pokazuje se kao neodrživ. Linearna ekonomija, čiji je princip da se nešto iskoristi u proizvodnji i kasnije odbaci, bez šanse za ponovnu upotrebu, dovela je životnu sredinu u veoma loše stanje. Svetska ekonomija će morati da se menja na svim nivoima a jedan od novih modela poslovanja je cirkularna ekonomija koja funkcioniše na principima održivog razvoja i energetske efikasnosti.

Cirkularna ekonomija će transformisati privredu u pravcu novog načina proizvodnje, npr. ostaci drveta od proizvodnje nameštaja koristiće se za proizvodnju peleta. Reciklaža je veoma važan deo cirkularne ekonomije, kao i upravljanje otpadom. Otpad iz fabrike može biti vredna sirovina u nekoj drugoj proizvodnji, a uvezivanje poslovanja na ovaj način stvoriće prostor u kome sirovine kruže i dobijaju novu vrednost, umesto da budu odbačene.

Cirkularna ekonomja u svom punom zamahu bi dovela razvoj društva do tačke u kojoj bi otpada blio veoma malo, zahvaljujući reciklažnim tehnologijama i poslovnim modelima u kojima se proizvodi obnavljaju u skladu sa ekološkim redizajnom, umesto da se bacaju i prave novi. Ovaj ekonomski model zamišljen je tako da štiti životnu sredinu, podstiče nove i efikasnije načine proizvodnje i prepravke i otvara nova radna mesta.

Ponešto iz principa cirkularne ekonomije može se primeniti i u svakodnevnom životu. To je na prvom mestu život bez plastike. Iako su u Srbiji zabranjene plastične kese od početka ove godine, mnogi trgovinski lanci prodaju biorazgradive kese za koje se ne možeutvrditi kako se tačno razgrađuju. Zato je najbolje da sa sobom uvek u kupovinu nosimo neku trajnu kesu ili ceger. Plastiku u vidu slamčica, plastičnih čaša, tanjira, pribora za jelo, bi trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe ili zameniti kartonskim ili metalnim.

Preostala hrana je takođe resurs koji bacamo. Prema prošlogodišnjem istraživanju Centra za unapređenje životne sredine, u Srbiji se godišnje baci skoro 250.000 tona hrane, od čega se oko 670 tona baca svakodnevno. Ovo znači da svako od nas u proseku godišnje baci hranu u iznosu od 10.000 dinara ili 35 kg hrane. Pored toga što odbacujemo hranu u smislu resursa, narušavamo i životnu sredinu. Preporuka stručnjaka koji su radili na ovom istraživanju je da bolje planiramo svoje obroke, da kupujemo samo ono što nam je neophodno, po unapred napravljenom spisku, kao i da spremamo manje količine raznovrsnije hrane.

U Srbiji je teško reciklirati otpad jer kontejneri predviđeni za razvrstavanje otpada nisu dostupni u svim opštinama ili se nalaze samo na jednoj lokaciji u jednom mestu. U Beogradu reciklažna ostrva postoje na oko šezdeset mesta, a zvona za staklo ima oko dvadeset. Na sajtu Gradske čistoće dostupna je informacija o akciji „Eko kesa za čistiji grad“, koja pruža mogućnost recikliranja papira i kartona jednom nedeljno. Karton, papir, pet ambalažu i konzerve možemo svakako razvrstati u posebne kese jer će to olakšati skupljačima sekundarnih sirovina.

Cirkularna ekonomija svakako zahteva odgovornost čitavog sistema, ali i pojedinaca, u smislu planiranja, organizovanja i promišljanja o tome kako, kada i šta koristimo. Na duže staze to bi značilo da postajemo odgovorni građani koji se vode modernim ekonomskim principima i koji brinu za iskorišćavanje priordnih resursa i zaštitu životne sredine.