U okeanu informacija koje se šire i razmenjuju na internetu, fenomen lažnih vesti od skora je u fokusu javne pažnje. Digitalna pismenost danas mora da podrazumeva i medijsku pismenost, pri čemu je ova druga izgleda mnogo komplikovanija. Ekipe Fake News tragača i Raskrikavanja godinama vode borbu protiv lažnih vesti.

„Kada se bavimo istraživanjem lažnih vesti u Srbiji ono što smo mi primetili kao nekakav standard je da, za razliku od zapadnih zemalja gde se govori o deep fake viideo materijalima, o manipulacijama koje zahtevaju dosta truda, da naši tabloidi i generalno izvori lažnih vesti nemaju potrebu da toliki trud i vreme i novac ulažu u kreiranje svojih manipulacija, zato što znaju da će njihova publika poverovati i u neku laž koja se smisli za nekoliko trenutaka, za nekoliko sekundi“ kaže Stefan Janjić (FakeNews tragač). Izgleda da lakovernost publike određuje i tematiku lažnih vesti pa je prema uvidu na ovoj platformi već godinama nekoliko standardnih: „Postoje dve vrste dezinformacija: jedne su one koje se pojave i nestanu i imamo one koje se kontinuirano  ponavljaju. Mi sprovodimo i šira istraživanja i na osnovu toga smo uspeli da shvatimo, nekako statistički, da se jednom u tri dana na naslovnim stranama naših tabloida najavljuje rat, jednom u četiri dana imate neke nove dokaze o ubistvu Jelene Marjanović, jednom u nedelju dana se reklamira neko novo rešenje protiv raka, i jednom, jednom u, u  4 meseca imate najavu apokalipse, odnosno smaka sveta. To su otprilike narativi koji se kontinuirano ponavljaju i kojih publika izgleda nikako da se zasiti.“

Platforma Raskrikavanje ima sličan uvid u tematiku lažnih vesti, od kojih se jedna kontinuirano pojavljuje. Vesan Radojević kaže da su „te vesti su uglavnom u vezi sa opozicionim političarima, u vezi sa Putinom, u  vezi  sa Donaldom Trampom, u vezi sa Kosovom,“ ali se u prošloj godini „većina tih vesti zapravo odnosila na  proteste koji se održavaju svake subote u Beogradu i širom Srbije,  o tome da su, jel tako, svi ti opozicioni lideri zapravo loši, da su kriminalci, da su proneverili ogroman novac.“

Raspon tema dezinformacija je očigledno jako širok, svestki, ali u tom opsegu najglobalnija je vest o smaku sveta, ističe Stefan Janjić: „Pored ovih svakodnevnih problema svih nacija koje žele da nas napadnu, rakova, osiromašenog uranijuma i tako dalje, postoji jedna od opasnosti nad opasnostima a to je smak sveta koji dolazi 4 puta godišnje prema najavama domaćih tabloida  i najčešće se taj diskurs formira tako što vi vidite neku vest na sajtu NASE da  će nekakvo nebesko telo proleteti kroz Sunčev sistem ali hiljadama kilometara , dakle, udaljeno od Zemlje da ne  postoji ni 0,1 odsto šanse da će doći do kontakta sa Zemljom. Ali onda oni izveste da smak sveta stiže 23. decembra ili 14. aprila, dakle to su te ciklične priče koje se u krug ponavljaju i, i najavljuju nam smak sveta.“

Posledica fabrikacije dezinformacija je zasićenje publike ovim lažnim i bombastičnim sadržajem, ali i gubitak poverenja u sve medije: „Njima je svega preko glave, ali onda se zapravo događa i to da oni gube poverenje u sve medije pa onda i mediji koji se profesionalno bave svojim poslom moraju, zapravo, da se mnogo više potrude da vrate to poverenje građana koji sve vreme u toj kakofoniji apsolutno  ne umeju da se snađu i ne znaju više ni šta je istina, ni šta je laž.“    

Sa ciljem da pomognu građanima, ali i novinarima da se bore sa lažnim vestima ekipa Fake News tragača objavila je Vodič za borbu protiv lažnih vesti. Stefan Janjić suštinu medijske pismenosti vidi u izboru konkretnog medija: „Osnovni koncept medijske pismenosti se zasniva na  tome da pronađemo medij kojem verujemo, ne na osnovu nekakvih svojih predrasuda, želja ili težnji, nego na osnovu  toga što se taj medij pokazuje kao kredibilan. Kada objavi grešku on je ispravi, kada se desi nekakav događaj u vezi sa kojim postoji mnogo manipulacija, taj medij izbegne poriv da o tome izvesti. Dakle, ovaj vodič je zapravo namenjen onima koji žele da uži krug medija za koji se opredele, s vremena na vreme, provere. Mogu da provere vest na koju naiđu, izvor fotografije, izvor određene informacije. Postoji dosta alata pomoću kojih to možemo sprovesti, i oni su uglavnom besplatni. Na tu proveru informacija je orijentisan ovaj vodič.“