IT sektor u Srbiji i godine raste i nema problema sa tražnjom. Posla za našu outsouring industriju ima jer je globalna potražnja u stalnom porastu. S druge strane, domaće IT tržište raste tek blago, pa ćemo za nekih šest do sedam godina dostići nivo IT potrošnje koje su imale zemlje koje su još 2004-te ulazile u Evropsku uniju. Taj intenzitet korišćenja softverskih rešenja u poslovanju i svakodnevnom životu u Srbiji, a i ostale pokazatelje uspešnosti domaćih firmi mogli bi podstaći efekti Strategije pametne specijalizacije čija je izrada u toku.

U Evropi je izračunato da će oko 2020-te godine faliti oko milion IT stručnjaka. Ispostavilo se u međuvremenu da će ih faliti i više od milion. Problem nedostatka ljudi naterao je na prilagođavanje mnoge firme, pa i srpsku IT industriju, objašnjava Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera: „ Outsourcing  je i dalje preovlađujući u Srbiji i uglavnom naše kompanije rade na stranim tržištima ali ima mnogo kompanja koje su taj outsourcing  dovele do jednog novog nivoa, dodale mu jedan kvalitet, gde su uradile, u stvari, usku specijalizaciju za određenu tržišnu nišu, ili u određenoj tehnologiji ili za određeni tip klijenta (1,58)  ili čak, u nekim slučajevima, i jednog klijenta. Što je dobar trening jer ta visoka specijalizacija u nekoj od ove tri oblasti dovodi do toga da kompanija ima značajniju dodatu vrednost, može sigurno da naplati više i može sigurno da izdrži i ovaj rast plata koji definitivno postoji u IT sektoru. Autsorseri opšte prakse definitivno ne mogu više da prežive nigde.“

Poslovni model koji podrazumeva razvijanje sopstvenog softverskog proizvoda daleko je ređi u Srbiji, iako je onda kada firma uspe na tržištu daleko isplativiji i sigurniji. To je zato što je često iscrpljujući, dugotrajan i rizičan. Pak, i u ovom domenu IT firme napreduju. S druge strane „ono na čemu treba više da radimo, to je domaće tržište, odnosno razvoj domaćeg tržišta. To, naravno nije posao kompanija, kompanije rade tamo gde posla ima i gde mogu da naplate svoje performanse. Država Srbija mora da se pozabavi malo više unutrašnjim pitanjima kao što je, recimo, pravna sigurnost, kao što je funkcionisanje slobodne konkurencije, fiskalna politika, poreska politika,“ naglašava Milan Šolaja. 

Ipak i ovaj deo tržišta raste kako tako i u tom rastu mogu sepreooznati dobre naznake za budućnost. „Ono je godinama tavorilo na negde oko pola milijarde evra godišnje. Mislim da smo imali dvocifreni rast prošle godine, što je fenomenalna stvar i ako bi se to nastavilo, mi bismo negde za jedno šest, sedam godina, mogli, u stvari, da dostignemo nivo potrošnje po glavi stanovnika u Srbiji kao što su imale zemlje koje su se pridružile Evropskoj Unji 2004. Znači, negde oko 150 evra po glavi, što je znak da zemlja, da društvo pokazuje znake razvoja, znake da prihvata nove tehnologije znake da se stvari pomoću novih tehnologija počinju raditi brže, bolje i kvalitetnije i, što je najvažnije u stvari, i da radimo stvari koje bez ovih tehnologija nije bilo moguće uopšte raditi,“ navodi Milan Šolaja.

U pozicioniranju i konkurentnosti ne samo IT firmi već svih firmi u Srbiji mogla bi pomoći Strategija pametne specijalizacije. Ovo je, kako objašnjava Milan Šolaja, sa stanovišta Evropske unije obavezan strateški dokument, preduslov za pristup strateškim i strukturnim fondovima: „To je jedan od načina na koji Evropa, u stvari, pomaže domaćoj privredi da se pozicionira na globalnom, na globalnom tržištu. Od pre dve godine je krenuo proces izrade  Strategije pametne specijalizacije za Srbiju što je sjajna novost jer niko van Evropske Unije na to ni nema pravo. Evropska komisija i Evropska Unija su odlučile da zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju uključe u ovu fazu i Sbija, drago mi je da mogu da kažem, prednjači u tom procesu.“

S.Ć.