Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupiće na snagu u Srbiji u avgustu ove godine. Naš zakon je adaptirana verzija Opšte uredbe usvojene u Evropskoj uniji prošle godine. Nova pravila u poštovanju privatnosti građana,  doneće mnogo novina i velike odgovornosti za sve koji rukuju ličnim podacima. To se odnosi i na medije čija je situacija nešto specifičnija. U ovom tekstu bavimo se nekim aspektima uz pomoć Dragana Petkovića, iz Asocijacije za on line medije, Nevene Ružić, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i Danila Petkovića iz Share fondacije.

„Suština ovih propisa je da se pojedinac vrati u centar i da građani povrate kontrolu nad svojim informacijama. Do sada je postojao veliki disbalanas između kompanija koje skupljaju podatke, pa i države koja ima naše podatke, i građana koji zapravo nisu ni znali da smeju kompanije te podatke da koriste, kako da dođu do tih podataka, zašto se ti podaci koriste, koliko se dugo čuvaju,“ objašnjava Danilo Krivokapić iz Share fondacije koja se već dugo bavi ovom problematikom.

Privatnost na internetu je problematika otvorena onog trenutka kada je internet i nastao. Međutim, tek sa gomilanjem sadržaja i rastom biznisa postaje jasno kolika je moć manipulacije podacima, podseća Nevena Ružić: „To je sve suštinski postojalo i ranie samo što se desila nekako evolucija u razmišljanju zašto je privatnost važna i zašto su podaci o ličnosti važni ne samo u Evropi nego u čitavom svetu jer smo shvatili da obradom tih podataka mi možemo zaista da manipulišemo odlukama čoveka.“

Novi zakon drastično uvećava obaveze svih aktera koji naše podatke skupljaju i njima rukuju: „Tim povećavanjem obaveza rukovaocima, ono ima efekat na nas kao pojedince, a to je da svi oni koji obrađuju podatke moraju to da rade u nekom strožijem režimu, da odgovaraju za svaki podatak pojedinačno i celu obradu, pa čak i za izgled lica koja će za njih da obrađuju podatke,“  objašnjava Nevena Ružić. Sve je praćeno i kaznama. Da podsetimo, kompanija Google je pre nekog vremena u nizu kazni dobila i jednu od 50 miliona evra u Francuskoj. To je presuđeno zato što, podseća Krivokapić, Google „nije adekvatno obaveštavao građane šta se sa njihovim podacima dešava.“

 Zakon o zaštiti podataka o ličnosti doneo je mnoge nove obaveze i medijima, pa tako „ima nekoliko segmenata, jedan je da će mediji morati da analiziraju i da budu svesni svih načina na koje prikupljaju podatke. Biće takođe u obavezi da naprave sistem skladištenja, čuvanja podataka kao i sistem obaveštenja svojih korisnika o svemu tom,“ objašnjav Dragan Petković.

Jedna od velikih obaveza medija je da jasno mapiraju šta rade sa podacima koje čuvaju i prikupljaju: „Ono što će mediji pre svega morati da urade je da mapiraju koje sve to podatke o ličnosti koriste u svom poslovanju, koje su to baze, gde su baze pretplatnika, gde su baze donatora, šta rade sa bazama izvora, šta rade sa velikim bazama koje koriste u svom istraživanju.“ Uz mapiranje idu i organizacione i tehničke mere da ove podatke zaštite, te da omoguće građanima da na neki način imaju kontrolu nad svojim podacima,“ kaže Danilo Krivokapić.

Da bi ovo učinila jasnijim medijima i javnosti Share fondacija rasvetlila je objavila vodiču za medije u kom je podrobno definisan novinarski izuzetak. Priroda posla obaveštavanje javnosti delimično je oslobodilo novinara odgovornosti za zaštitu ovih podataka: „Novinarski izuzetak služi medijima da mogu da se takoreći odreknu poštovanja pravila zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dakle kada novinari istražuju priče, priče od interesa za javnost i kada procene da su određeni podaci neophodni da bi javnost bila bolje obaveštena, u tim situacijama oni ne moraju primenjivati pravila o zaštiti podataka o ličnosti,“ kaže Kriovkapić.

Novinarski izuzetak ne odnosi se na mnoge druge situacije: „Kada koriste podatke svojih korisnika da im šalju mejlove, kada prave baze svojih korisnika, kada skupljaju podatke svojih donatora, kada na svojim sajtovima skupljaju podatke svojih posetilaca to su sve situacije u kojima će mediji koristiti podatke svojih korisnika da naprave neku dodatnu vrednost, da na neki način zarade novac, i u tim situacijama im novinarski izuzetak neće pomoći već će kao i svaka druga kompanija morati da poštuju pravila,“ objašnjava Krivokapić

Ova tranzicija neće biti ni malo laka, ali Asocijacija onlajn medija biće deo ovog procesa. „Nažalost u Srbiji malo toga je regulisano kada su u pitanju onlajn mediji i ukoliko imate udruženja koja se pretežno bave ili biznis funkcionisanjem ili su novinarska klasična udruženja, nemaju dovoljno niti svesti niti znanja da komentarišu ili ponude neka rešenja koja su vezana za onlajn medije,“ objašnjava Dragan Petković i dodaje: „Asocijacija on line media će im pomoći upravo u tome, i u pravnom delu i u tim svim segmentima koji uključuju organizaciju i podataka i informacije koje će biti dostupne korisnicima.“

S.Ć.