Nacionalni portal otvorenih podataka na adresi data.gov.rs je mesto gde se slivaju podaci, nastali tokom rada javnih ustanova. Njihovom obradom i kombinovanjem mogu nastati aplikacije, nove informacije i druga kreativna rešenja koja donose takozvanu dodatnu vrednost i širu korist. Naravno, pod uslovom da javne ustanove te podatke postavljaju na portal u računarski čitljivom obliku, pogodnom za dalje kompjutersko korišćenje.

Povodom programa otvaranja podataka i funkcije portala data.gov.rs,  direktor Kancelarije za IT i e- upravu Mihajlo Jovanović kaže da je taj portal mesto  internetu gde državna uprava, lokalne samouprave, javna i lokalna komunalna preduzeća treba da  ostavljaju podatke koje tokom rada prikupljaju.  Kada su podaci vidljivi onda je i njihov rad transparentan, ali osim toga, ovi podaci predstavljaju „naftu 21. veka“, navodi Jovanović.  Njihovom obradom pomoću kompjuterskih programa moguće je kreirati mobilne aplikacije, mape, info-grafike i mnoge druge sadržaje. Ne radi se o privatnim, ličnim  podacima, već o onome što se prikuplja iz dana u dan u uskim domenima i što treba učiniti dostupnim  širem krugu ljudi zainteresovanom za stvaranje nove vrednosti, navodi Slobodan Marković, predstavnik UNDP. Program za razvoj UN pomaže  IT kancelariji u razvoju ovog i drugih projekata digitalizacije Srbije.

„Neverovatna je informacija da tržište otvorenih podataka u Evropi iznosi skoro 40 milijardi evra. Naš portal otvorenih podatka je povezan sa tim  evropskim portalom otvorenih podataka,“ navodi Jovanović i objašnjava da je donošenjem Zakona o elektronskoj upravi definisana obaveza javnih ustanova da te podatke postavljaju, a uskoro će biti definisan i način kako da ih dostavljaju.

Program otvaranja podataka u Srbiji je tek u začetku. „Potrebno je da se mnogo više radi na uopšte kulturi upotrebe podataka i stvaranja znanja za to kako da se podaci koriste i kako iz njih može da se izvuče neka konkretna korist“, kaže Marković i predviđa: „Neke mnogo veće koristi u svakodnevnom životu na osnovu odluka koje su bazirane na podacima, moraćemo ipak da sačekamo neko vreme, 5-10 godina recimo. Mi sada pravimo neke prve korake.“

U međuvremenu, jedan primer iz saobraćaja, koji navodi Mihajlo Jovanović, pokazuje kako to funkcioniše: „Recimo, kad su uzeti podaci MUP-a o saobraćajnima nesrećama koje su se dešavale recimo u Beogradu prethodne 3 godine, i onda su ti podaci korišćeni na portalu Geodetskog zavoda, gde su prostom analizom tih podataka došli do rešenja kako smanjiti broj saobraćajnih nesreća u jednom gradu.“

Izvor: Produkcija KC Media