Poljoprivreda i preduzetništvo poslednjih godina se pominju kao najveći potencijali u domaće ekonomije. Visoka poljoprivredna škola u Šapcu osmislila je i studijski program koji bi trebalo da udruži ove dve grane.

„To je agromenadžment, studijski program vezan za ekonomiju u poljoprivredi. Imamo i preduzetništvo, kao i druge najvažnije studijeske programe kad je poljoprivreda u pitanju, biotehnologiju, koja ima 2 modula, to je ratarstvo i povrtarstvo. Zatim imamo zaštitu bilja, zaštitu životne sredine i veterinarsku struku”, navodi direktor škole, Radenko Spasić.

Uprkos nedostatku podrške od strane države i teškom položaju poljoprovrede, preduzimljivost, uporan rad i znanje mogu dati prilične rezultate.

„U ovom teškom vremenu je mnogo važno da ljudi sa malo zemlje, sa malo inicijative, sa malim početnim sredstvima, mogu sebi da osmisle život i da pristojno žive”, objašnjava Radenko Spasić i dodaje: „Tako da škola, ako tako mogu da upotrebim termin zanatskog tipa, omogućuje da ljudi, studenti koji završe ovu školu mogu da žive od sopstvenog rada sasvim pristojno”.

U nekim sferama poljoprivrede ovo je sasvim ostvarivo i ti segmenti su danas u trendu.

“Danas sa jednim ili dva plastenika, vi pristojno godinu dana možete da živite bez nekih problema, ako se bavite rasadničkom proizvodnjom, povrćem, paradajzom, paprikom, a ovo područje zaista mnogo toga ima. Ako uzmemo da jedan deo područja, Šapca posebno, i neka sela, imaju jako razvijenu voćarsku proizvodnju. Znači sa 50 ari jagode, kupine, maline, ribizle može da se sasvim dobro živi”.

Prostora za dobre rezultate ima i u drugim segmentima. Šarenolikost poljoprivrednih grana i njihov razvoj čak i kod malih preduzetnika u okviru ove oblasti, promenio bi mnogo.

„Znate, jesu vremena teška, ali imate različite vidove stočarske proizvodnje, govedarstva, svinjarstva, živinarstva. Dakle, ako čovek nađe sebe u nekom tom poslu i ako ne želi previše odmah na brzinu da zaradi, može pristojno da živi. Naši ljudi su vrlo preduzimljivi, vredni, znaju poljoprivredu”, naglašava Radenko Spasić. “Uz određenu edukaciju, uz određene bankarske kredite, usmeravanja države, mislim da bi vrlo brzo izašli iz ekonomske krize, a posebno bi poljoprivreda dobila na velikom značaju”.