Svakog minuta na internetu nastane 784 novih sajtova, dogodi se milion i po pretraga na Googlu, bude poslato skoro tri miliona novih e-mailova, postavljeno oko 170.000 fotografija, skinuto oko 40.000 aplikacija, označeno oko tri miliona lajkova i napisano 375.000 novih twitova.  Ali šta je sa nasleđem, sa sadržajima nastalim pre postojanja web- a ili sa sadržajima koji primarno ne nastaju na internetu? 

Europeana

Za očuvanje nasleđa služi digitalizacija, i na polju kulture ovo je suštinski proces. Najveći projekat digitalizacije kulturnih sadržaja zove se Europeana , i započet je 2008 godine.

U Srbiji prošle godine internet je koristilo preko dva i po miliona ljudi i taj broj stalno raste. S druge strane, digitalizacija kulturnog blaga ide svojim sporim tempom jer elementarno zavisi od novca. Muzej savremene umetnosti Vojvodine započeo je digitalizaciju radova iz muzejske zbirke među prvima u našoj zemlji. 

Za Energynews govori direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Sanja Kojić Mladenov:

"Ono što smo mi počeli da radimo još 2009. kada smo posredstvom EU dobili jedan projekat koji smo radili u saradnji sa Muzejom suvremene umetnosti u Zagrebu i sa MSU u Ljubljani, to je značilo početak zajedničkog procesa digitalizacije usmeren najviše na zbirku konceptualne umentosti. Tokom tog zajedničkog rada, tokom dve godine, digitalizovali smo jednu zbirku i ona je postala dostupna publici na web sajtu."

Za ovaj muzej digitalizacija ima poseban značaj, pored ostalog zato što ova institucija nema uslova za stalnu izložbenu postavku svoje umetničke zbirke. Muzej godišnje organizuje oko 18 aktuelnih izložbi koje se smenjuju u dva prostora. Ali, oko 3000 dela iz zbirke nije dostupno javnosti jer nema prostora za njihovu postavku, i za sada mogu postati vidiljiva samo u digitalnom obliku.

Sanja je takođe istakla da ono što je svakako bitno za proces digitalizacije  je prvenstveno da se sačuvaju sve informacije o umetničkim radovima koje imamo u zbirci, da one postanu dostupne i omogućavaju neki istraživački rad samih kustosa.

Kako bi svo očuvanje imalo više smisla, ono mora pronaći put do svoje publike. Sanja Kojić Mladenov dodaje da iz tog razloga misli da je proces digitalizacije jako bitan za nas, kako bi umetnička dela koja posedujemo u svojoj kolekciji mogla da budu dostupna široj javnosti i publici jer ona se trenutno nalaze tamo u našim zbirkama i niko osim zaposlenih u muzeju ne može da ih vidi.

Sve što je Muzej  uspeo da do sada uradi na polju digitalizacije postavljeno je na sajtu i dostupno je svakom ko ima pristup internetu. Kontinuitet digitalizacije zavisi dosta i od finansijskog kontinuiteta koji je svakako bitan.

Poseban aspekt digitalizacije je čuvanje dela koja nastaju ali isto tako i nestaju u trenutku, kao na primer performans ili tako neke druge forme umetničkog rada i zato je jako bitna da se ta digitalna baza podataka o tim radovima sačuva i da ona bude dostupna. Digitalizacija omogućava ne samo zapis dela već i svih drugih podataka koja su u vezi sa umetničkim delom.

Publikacije koje objavljuje muzej takođe su dostupne svakom ko koristi internet. Na sajtu su postavljene u pdf formatima i ovaj digitalni sadržaj doprinosi vidljivosti u radu Muzeja. Ono što ne zavisi samo od zaposlenih i njihovih napora koje ulažu u ovaj tehnološki dosta zahtvan proces, kada su likovne umetnosti u pitanju, je priliv novca. Ukoliko bude stalan i digitalizacija će imati svoj kontinuitet.