Koncept evropske prestonice kulture isprva je bio zamišljen kao manifest velikim gradovima sa bogatom kulturnom istorijom. Posle Atine, Firence, Amsterdama, Berlina i Pariza, početkom devedesetih, ovaj koncept je promenjen u korist manjih gradova, u kojima je kriza nastupila u kulturnoj, ali i u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Pre svega, ideja je u demetropolizaciji kulture, tako da prestonice kulture više nisu glavni gradovi bogati kulturnim sadržajima i dešavanjima, a retko su to i univerzitetski gradovi, koji okupljaju mlade. 

Za naš portal Zlatko Crnogorac, izvršni producent UK Parobrod objašnjava logiku izbora evropske prestonice kulture:

"Evropske prestonice kulture su se trudile da u onim trećim gradovima koji nisu imali ni tu političku prednost ni tu univerzitetsku prednost ožive i naprave neki novi pomak kako bi ta demetropolizacija pre svega obrnula smer migracija mladog stanovništva". 

Da bi razrešila mistifikaciju koja je nastala o ovoj instituciji kod nas, ustanova kulture Parobrod posetila je osam prestonica kulture. Prva ideja je bila da se i Beograd kandiduje u budućnosti, ali još na prvom putovanju u rursku oblast Esen došli su do drugačijeg zaključka:

"Mi smo na tih osam putovanja, na koliko smo bili od deset evropskih prestonica kulture, sagledavali i pratili tranformaciju i tradiciju one nekadašnje početne, prvobitne ideje evropske prestonice kulture kada su to bili veliki gradovi, u ono što je ona danas i tu bi mogli da razvrstamo neke tri osnovne ideje i neka tri osnovna pravca koja postoje od kojih je jedan najdominantniji", uputio nas je Zlatko. 

Glavna ideja je da to bude manji grad, koji trenutno nema nikakvu kulturnu scenu i gde bi ovakav angažman značio okretanje ka unutrašnjem sloju, smanjenje migracija mladih iz provincija u metropole i da ti gradovi ožive. Tako su pretonice kulture bili Turku u Finskoj, Umea u Švedskoj i Talin u Estoniji. 

Druga dva kriterijuma vezana su za takozvane gradove senci, kao što je bio Marsej u Francuskoj i sinergija više gradova, kao što su bili Esen, Bohum, Dortmund i Dujsburg.

Novi Sad jedan od kandidata 

Kod nas, kandidaturu će predati Novi Sad, čija je utrka za evropsku prestonicu kulture počela još 2011. godine. Iako je osnovni koncept posvećen manjim gradovima sa malo i u potpunosti bez kulturnih sadržaja, prema rečima organizatora, Novi Sad ovim izlazi iz okvira večitog drugog grada. 

Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog Centra Novi Sad ističe možda nepravedni tretman Novog Sada spram Beograda kada su u pitanju velike manifestacije i gostovanja:

"Možete posmatrati Novi Sad kao manji grad spram Begrada,  u koji po nekoj inerciji, ne uvek zaslugom, nego po inerciji idu svi budžeti, svi gosti, svi najkavlitetniji sadržaji. Ako dolazi neko iz inostranstva da organizuje recimo veliki događaj on će po svoj prilici otići u Beograd i sa te strane Novi Sad i jeste taj manji grad po znacima navoda koji bi omogućio na nacionalnom nivou decentralizaciju velikih i značajnih kulturnih sadržaja". 

Ali, sa druge strane ne smemo zaboraviti bogatu kulturnu novosadsku tradiciju, Sterijino pozorje i događaje poput Exit-a, najvećeg mužičkog festivala na našim prostorima. Postavlja se pitanje koliko se ovo uklapa u celu ideju evropske kulturne prestonice. 

Andrej ističe da ne mora uvek značiti da mali gradovi obavezno postaju evropske prestonice kulture:

"Ono što je bitno je da grad ima benefit a ja mislim da će u Novom Sadu najkonkretniji benefit biti upravo izgradnja nekog novog novosadskog duha gde će se različita trvenja u našem gradu između starih i mladih, između starosedelaca i dođoša, između ovih i onih zavičajnih porekala, nekako pobediti novim ponosom." 

Takođe je važan socijalni napredak koji ovaj veliki događaj može da ostvari kroz jednu vrstu izgradnje novog konsenzusa i novog identiteta građana, pored demetropolizacije koja na duže staze može da ima pozitivan uticaj na celokupno stanovništvo i opšti razvitak.