Govorne tehnologije su deo najvećih tehnoloških izazova savremenog života. Svakodnevno se susrećemo sa njima u vidu govornih automata, kol centara i različitih glasovnih sinteza, a imaju svoju primenu i u humanom smislu. Podrške korisnicama širom sveta, svih usluga koje se na tržištu nude, najčešće se pružaju upravo putem govornih tehnologija. Važnost ove pojave, za portal Energynews potvrđuje i Vesna Rehner, direktor kompanije Axon i AlfaNum: 

 "Razvoj govornih tehnologija je nešto što se u svetu smatra brojem jedan, što se tiče i unapređena proizvoda, jer u osnovi mi razgovaramo prirodno sa mašinama, znači to je osnova naših tehnologija i mi tu unapređujemo rad pozivnih centara". 

Kompanije AlfaNum i Axon više od 15 godina u Srbiji rade na razvoju ovih tehnologija. Posebno je značajno što oni ova tehnička dostignuća kreiraju specifično za naše podneblje. 

"Naše govorne tehnologije su usmerene na razvoj tehnologije za južno-slovenske jezike, tako da mi pokrivamo ceo region bivše Jugoslavije, a pošto smo lideri u tome, možemo da radimo sa svim ICT provajderima i možemo da ugrađujemo naše tehnologije u njihove proizvode", istakla je Vesna. 

Nije dovoljno imati samo dobru ideju 

Prvo je firma Axon razvila aplikaciju za dijaloški sistem na pametnim telefonima, a potom je kompanija Alfanum razvila sistem za podizanje nivoa razvoja govornih tehnologija, prepoznavanja i sineteze. Oba projekta podržao je i Fond za inovacionu delatnost, koja prati i pomaže inovacione projekte i dobre ideje. 

U našem narodu se kaže da je plan pola posla, a ovu ideologiju čitaocima portala Energynews približila je i Milena Kostadinović, program menadžer Fonda za inovacionu delatnost:

"Na kraju je najvažnije da ta inovacija ima svoju primenu i da ima tržišni potencijal. Pored toga, da biste dobili finansiranje od strane Fonda za inovacionu delatnost, potrebno je da napravite kvalitetan i dobar biznis plan."

 

Razvoj inovacija nije jednostavan, ni jeftin. Neki projekti, kao što su i govorne tehnologije, zahtevaju dosta vremena, posvećenosti ali i novca. Ishod može biti neizvestan do samog kraja, ali ulaganja u ovakve projekte najčešće ipak vode ka razvoju dobrog proizvoda, plasiranju na tržiše i profitu. 

Milena nas je upozorila i ohrabrila istovremeno objašnjavajući da ulaganje u inovaciju u početku sigruno stvara neke gubitke, ali prosto treba imati širu sliku u svemu. Istraživanja koja su rađena decenijama su pokazala da to ulaganje u inovacije obezbeđuje čak 80 odsto privrednog rasta u razvijenim zemljama.

Fond podstiče i finansira razvoj inovativnosti u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije. Glavni cilj je pružanje podrške kako bi nove tehnologije stigle iz akademskih okvira do privrede i pomoć malim i srednjim preduzećima koja razvijaju inovacione projekte i tek započinju svoj biznis. 

Računari, osim što govore, sada to znaju i na srpskom jeziku 

Razvoj savremenih tehnićkih dostignuća ponudio je mnoga rešenja za lakše i jednostavnije fukcionisanje. Govorne tehnologije omogućile su lakši pristup informacijama u svakodnevnom životu sa osvrtom na posebno značajnu činjenicu da uz ove tehnologije osobe oštećenog vida mogu jednostavnije da dođu do željenog sadržaja. 

Profesor Vlado Delić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu objašnjava: "Više nije neophodno da gledaju tekst da bi ga čitali, može mašina da im ga pročita naglas jasnim sintetizovanim govorom koji je veoma nalik pravom ljudskom govoru i to može da se preslušava ne samo preko računara nego i preko telefona kada je to još korisnije, s obzirom da su to mali ekrani".

 

Ove tehnologije su u svetu veoam razvijene, narošito za engleski jezik. Za razliku od drugih novih tehnologija, govorne tehnologije su zavisne od jezika i ne mogu se prosto uvesti iz inostranstva i zbog toga se moraju u velikoj meri razvijati za svaki jezik posebno. 

Profesor Delić nam s ponosom predstavlja rezultate našeg tima naučnika koji rade upravo na razvoju govornih tehnologija na srpskom: 

"Zavisnost od jezika traži da se jako puno specifičnosti ugradi za svaki jezik i tu smo se mi najviše koncentrisali i uradili, tako da zbog toga imamo neke od govornih tehnologija boljih od svih za sada. Neophodno je spojiti znanja iz lingvistike, fonetike, akustike, matematike, iz programiranja i računarstva, da bi taj računar ili telefon mogao da priča kao čovek i da bi mogao da razume čovekove govorne komande." 

Inovacije i tehnologija se utrkuju sa čovekom. Ko je na koga počeo da liči - ljudi na mašine ili mašine na ljude - ostaje da sami zaključimo. Ono što je važno je da zajedničkim snagama život činimo lakšim.