Dunav je kroz istoriju uvek bio važan međunarodni plovni put. Ova reka spaja deset država i protiče kroz četiri glavna grada, Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd. Sve ove države i gradovi delom nose odgovornost za nedovoljno iskoriščene kapacitete Dunava. Postoje razni projekti i strategije vezani za ovu reku, a implementacija ovih strategija podrazumeva saradnju svih podunavskih područja. Mnoge akcije, projekti, asocijacije jesu na snazi, međutim, opšti utisak je ipak nedovoljna razvijenost svih blagodeti koje ova reka može da pruži.

 

Projekat »Dahar« pod pokroviteljstvom je Evropske unije i podstiče razvoj luka na Dunavu i doprinosi boljem korišćenju plovnog puta. Partneri na ovom projektu pored Srbije su jos 5 zemalja:  Austrija, Madjarska, Bugarska, Rumunija i Hrvatska.

Profesor Milosav Georgijević sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu rukovodilac je ovog projekta. On ističe da je budućnost Dunava u našim rukama i da Dunav kao reka, ne zna za granice. Što se tiče projekta i apela na nadležne, profesor dodaje “za svaku tematsku grupu je napravljena brošura koju smo mi preveli na naš jezik i delili, a to su preporuke državnim institucijama šta država mora da uradi kao podloge da bi za 5 ili 10 godina na Dunavu bilo nekih roba, odnosno šta uraditi da bi plovni put bio kontrolisan i upotrebljen.”

 

Koliko je Dunav važna tema govori i podatak da postoji poseban portal koji objavljuje vesti vezane isključivo za ovu reku. Na portalu, dunavska strategija je dostupna na tri jezika: srpskom, engleskom i nemačkom. Objavljuju se aktuelne vesti o projektima, strategijama, turizmu i kulturi u gradovima kroz koje Dunav protiče. Srbija je važan učesnik u svim evropskim projektima, i dok na trenutak izostavimo druge zemlje, ono što je kod nas zapostavljeno a vezano je za ovaj važan evropski plovni put objašnjava nam Ile Kovačević, autor projekta »Dunavska strategija«

 

 “Treba reći da je Srbija u velikom zaostatku kada su u pitanju kapaciteti koji se mogu koristiti, pre svega radi se o tome da Srbija preuzme ulogu koju je nekad imala. Ona je imala drugo ili treće mesto na Dunavu, a danas ima 580 brodova samo na broju, inače oko 300 i nesto je na pogonu”, uputio nas je Ile Kovačević i naglasio neophodnost saradnje svih zemalja kroz koje Dunav protiče,  “zato i postoji tih 11 radnih grupa u kojima su predstavnici svih podunavskih zemalja i karakteristično je da Srbija nije u EU i da mi, sa dva koordinatora, učestvujemo u formulisanju novih prijekata.”

 

Svetska fondacija za prirodu (WWF) ima za cilj da zaustavi degradaciju životne sredine i da sprovodi aktivnosti koje će omogućiti ljudima da žive harmonično sa prirodom. Kada je u pitanju Dunav i oni imaju svoje aktivnosti vezane za ovu reku. U pitanju je projekat očuvanja Evropskog Amazona - Mure, Drave i Dunava. Planirana je obnova vlažnih staništa, što će povoljno uticati na zaštićene životinjske vrste, i izgradnja prekograničnog rezervata biosfere koji će činiti 10ak zaštićenih područja u regionu Mura-Drava-Dunav.

 

Duška Dimović, direktorka WWF ističe za Energynews da nam „Evropski amazon pruža velike mogućnosti jer mi u okviru dunavsko-karpatskog projekta želimo da povežemo sve one koji žive i rade uz Dunav, jer je on najinternacionalnija reka na svetu. Dunav naseljava oko 80 miliona ljudi i povezuje 4 glavna grada. Upravo na taj način želimo da povežemo vrednosti i usluge ekosistema.“

 

Dunav je reka koja nam može dati mnogo ukoliko znamo da je čuvamo i iskoristimo njene prednosti. Ono što naši sagovornici ističu jeste činjenica da bez saradnje dunavskih zemalja nema ni rezultata. Veliki plovni tokovi daju ogromne mogućnosti za razvoj država kroz koje prolaze. Dunav za Srbiju predstavlja veliko prirodno bogatstvo a ujedno i jednako veliku šansu za pripadanje Evropi na adekvatan način, koji nam je, između ostalog, i priroda podarila.

 

“Saradnja na Dunavu je prva stvar koju treba ostvariti. Mi smo želeli da ovim projektom koji smo počeli za pravljenje rezervata Mura-Drava-Dunav uspostavimo jedan politički proces i prvo što smo uradili - pomogli smo državama da potpišu ministarsku deklaraciju koja je potpisana u Mađarskoj 2011. i ona je osnov za dalju saradnju. Zatim je bitna saradnja na nivou stručnjaka i važno je da lokalne zajednice, sela sa obe strane Dunava sarađuju jer to je jedan podunavski - kako mi kažemo - način života koji je vrlo sličan”, zaključuje Duška Dimović.

 M.N - J.M.