U Srbiji je oko tri miliona objekata energetski neefikasno, odnosno tek svaka deseta zgrada zadovoljava standarde o racionalnoj upotrebi energije, kaže Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije. Kako prenosi Euractiv, Srbija može do 2020. godine da poveća udeo efikasnih objekata na 50 odsto postojećih zgrada, ali je za to potrebno oko 1,6 milijardi evra.

Sredstva bi prema ranijim najavama nadležnih trebalo da se obezbede iz povoljnih kredita, a renoviranje zgrada kako bi zadovoljile ove standarde značiće i zapošljavanje za domaću industriju građevinskog materijala, kao i građevinske firme, tvrdi Šumarac.

Korak ka energetski efikasnim zdanjima napravljen je 1. oktobra 2012, kada je u Srbiji stupila na snagu obaveza da svi novi objekti moraju da imaju tzv. „energetske pasoše“, koji sadrže opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke i slično. „Za proteklih godinu i po dana izdato je nekoliko stotina ovih pasoša“, ističe Dragoslav Šumarac, uz napomenu da prema rešenju Ministarstva građevine preko 150 firmi može da radi energetske preglede i izrađuje pasoše.

U poređenju sa evropskim prosekom, u Srbiji se tri do četiri puta troši više energije za grejanje ili hlađenje, odnosno oko 150 do 200 kilovatčasova po metru kvadratnom na godišnjem nivou. Energetski pasoši razlikuju osam rangova gradnje, od A plus do G, s tim da A+ podrazumeva najveću energetsku efikasnost i uštedu u energiji, a kasnije i u novcu. Ovi pasoši takođe nameću obavezu da za nove zgrade najniža kategorija bude C, kao i da se sva stara zdanja unaprede za najmanje jedan rang.

Energetski pasoši poskupljuju izgradnju za oko pet procenata, ali se ta sredstva vrate za otprilike 5 do 6 godina kroz manju potrošnju energije. Predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije, Dragoslav Šumarac napominje da se dosta može uštedeti izolacijom zidova i zamenom prozora i vrata. „Dobar prozor sa dvostrukim staklom i inertnim gasom argonom košta od 120 do 130 evra po kvadratu, a oblaganje fasade ne može da košta više od 15 do 20 EUR po kvadratu“, ističe Šumarac i dodaje da je do sada obuku za izdavanje pasoša „prošlo 1.700 inženjera, stručni ispit položilo je 1.400, a licencu za energetsku efikasnost dobilo je oko 1.200 njih".