Zrenjanin, Negotin, Bajina Bašta, Trstenik, Šabac, Priboj, Čačak i Jagodina su lokalne samouprave koje treba da odluče hoće li njihove toplane od iduće godine koristiti biomasu kao energent. Nemačka razvojna banka KfW obezbedila je povoljan kredit od 100 miliona evra za adaptaciju postrojenja u ovim gradovima, prenosi portal eKapija.

Prelazak na biomasu toplana koje se greju na mazut, ugalj i gas doneo bi građanima nižu cenu grejanja, čistiju životnu sredinu, kao i mogućnost za nova radna mesta, jer će lokalno stanovništvo i gazdinstva skupljati i prodavati biomasu za potrebe toplana. „U martu će započeti pregovori između KfW, Ministarstva energetike i lokalnih samouprava, a taj postupak će trajati 2-3 meseca“, kaže za eKapiju, Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za proizvodnju „Beogradskih elektrana“, koji vodi projekat nemačke Vlade.

Prošle godine upućen je poziv gradovima koji su zainteresovani da se ubuduće greju na biomasu. U predstudiji izvodljivosti koju je finansirala nemačka Vlada, izabrano je osam između 15 gradova koji su konkurisali. Za ove gradove je KfW banka obezbedila kredit u iznosu od 100 miliona evra, dok bi dodatnih 16 miliona trebalo da obezbede lokalne samouprave. Opštine koje nisu ušle u uži izbor za finansiranje kao što su Nova Varoš, Kikinda, Knjaževac, Kosjerić, Novi Pazar, Kladovo i Velika Plana, mogu da pokušaju da samostalno obezbede sredstva za prelazak sa mazuta, gasa ili uglja na biomasu ili da pronađu privatnog partnera.

Ovo nije prva predstudija izvodljivosti koju su sprovele lokalne samouprave, a glavni razlog zašto još uvek nijedna opština nije prešla na grejanje na biomasu, čisto je finansijske prirode. „Ograničavajući faktor je veličina investicije, kada opštine vide da treba da se zaduže 10 ili 20 mil EUR neće im biti svejedno. Međutim, kredit koji daje nemačka vlada je veoma povoljan, sa grejs periodom do dve godine u zavisnosti od perioda izgradnje. Za vreme korišćenja "fid in" tarife, otplata će biti sa minimalnom kamatom od 2-3%. Takav aranžman se ne može nigde naći, predstudijom je definisano i vreme povraćaja investicije“, objašnjava Vasiljević.

Proces modernizacije za one toplane koje proizvode samo toplotnu energiju omogućio bi da već za godinu dana počnu da rade sa novim gorivom. Za kombinovana postrojenja, koja bi istovremeno proizvodila i toplotnu i električnu energiju, proces modernizacije može da se završi za dve godine, a kako kaže Petar Vasiljević one bi svakako bile i isplativije zbog „fid in“ tarifa za struju.

Prema rečima Aleksandra Macure, samostalnog konsultanta za energetiku, u Srbiji bi preko 30 opština moglo da pređe na biomasu, ali je najpre potrebno utvrditi da li postoji bolje rešenje, u vidu iskorišćenja otpadne toplote ili nekog niskotemperaturnog izvora, prenosi portal eKapija.

Prema predstudiji, čest od osam izabranih toplana bi trebalo da pređu na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, dok bi samo dve nastavile sa klasičnim postrojenjem. Aleksandar Macura međutim veruje da je za ogromnu većinu sistema daljinskog grejanja u Srbija optimalno rešenje ipak proizvodnja toplote iz biomase uz minimalnu ili nikakvu proizvodnju električne energije. Samo prošle godine sistemi daljinskog grejanja su dugovali snadbevačima oko 350 miliona evra, što je otprilike iznos jednak godišnjem trošku za gorivo svih sistema.

„Budući da isplativost ovih investicija koje su podstaknute "fid in" tarifom zavisi od sposobnosti države da dugoročno plaća "fid in" tarifu, od čega će zavisiti i sigurnost grejanja jer se "fid in" tarifom subsidira cena toplote na račun premije koju građani plaćaju za električnu energiju. U slučaju kada se investicija ne zasniva na "fid in" tarifi drugačiji su uslovi poslovanja“, napominje Macura i dodaje da su osim tehnologije potrebna i druga znanja kako bi se ovaj prelazak izvršio.