Usvojena rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se navodi da „Srbija u protekloj godini nije napredovala“ i da je „stalno kasnila u praktičnoj primeni okvira za obnovljive izvore energije“, otvorila je pitanje gde se Srbija zapravo nalazi kada je reč o ovoj temi. Dok su Evropski parlament i domaće ekološke grupe poput Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) zabrinuti zbog loših ocena koje su upućene na račun sektora energetike, kao i oblasti životne sredine, iz Ministarstva energetike poručuju da ne postoji dovoljno činjenica koje bi potkrepile ocenu iz Deklaracije Evropskog parlamenta o izostanku napretka i stalnom kašnjenju“, prenosi dnevni list Danas.

U pisanom saopštenju ministarstva, koje je objavio Danas, takođe se navodi da su se „kašnjenja merila godinama, te da je ovo Ministarstvo u najvećoj meri nadoknadilo izgubljeno vreme“. Iz Centra za ekologiju i održivi razvoj poručuju da javnost ne može da zna da li ima ili nema dovoljno činjenica koje potrkepljuju ocenu EP, jer se ni ne zna koje su činjenice uzete u obzir. „Ministarstvo kaže da nema, tj. da ih nema dovoljno, ističe direktorka CEKOR-a, Nataša Đereg.

S druge strane, zbog  nedostatka detaljnih podataka o emisijama i potrošnji energije po sektorima, nije moguće potkrepiti ni stav da se napreduje u meri koja je neophodna. „Srbija je već 2009. donela tarife podsticaja OIE i ništa se nije desilo. Srbija je ponovo revidirala ove tarife i dešava se vrlo malo“, napominje Nataša Đereg.

Članovi CEKOR-a protestuju ispred EBRD, na samitu klime i ugljaObnovljivi izvori energije su izgleda vruć teren ovih dana, pa tako Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine nije zadovoljno što su pojedine ekološke organizacije „pozvale“ nadležne organe da ovoj temi pristupe sa maksimalnom pažnjom. Kako prenosi dnevni list Danas, Ministarstvo energetike je zbog zalaganja za nastavak javne rasprave o Strategiji energetike, CEKOR svrstao u grupu organizacija koje „kucaju na otvorena vrata“. U Centru za ekologiju i održivi razvoj ističu da nisu jedini koji imaju primedbe na pomenuti dokument, kao i da sebe ne vide u „ulozi apsolutnog arbitra“ kako ih je ocenilo ministarstvo.

„Podsećanje najviših državnih institucija od strane CEKOR-a je dobronamerno i to shvatamo kao našu ulogu organizacije civilnog društva“, napominje Nataša Đereg, koja je pozvala novinare i građane da se zapitaju „ko je i za čiji interes doneo odluku pre 50 godina da nema drugog puta osim lignitskog i da li se možda ponešto promenilo u razvoju tehnologija i da li je moguće pristupiti zadovoljavanju energetskih potreba drugim načinom.“

Ministarstvo energetike nije poštedelo ni potencijalne investitore, pa se u saopštenju „požalilo“ da su „budući da se radi o visoko profitabilnim projektima za investitore i krupnim za finansijere (upravo zahvaljujući podsticajnim tarifama za OIE) često svedoci neurotičnog pritiska pojedinih lobija“.

Od 2014-e se očekuje da bude godina obnovljivih izvora, što može biti korak ka ostvarenju cilja da se do kraja decenije poveća učešće čistih izvora u proizvodnji energije. „Opšte je poznato da Srbija ima 0 kW instalisane snage novih obnovljivih izvora energije. Cilj Srbije, da u odnosu na sadašnji nivo poveća OIE na 27% učešća u bruto finalnoj potrošnji energije je lako ostvariv ako se u OIE uračunava Đerdap i druge velike hidrocentrale“, smatra direktorka CEKOR-a.

Direktorka CEKOR-a Nataša ĐeregBiomasa bi uz velike hidrocentrale mogla da obezbedi potrebne procente za 2020. godinu i to bez ikakvih ulaganja, ali ovde nam opet statistika staje na put, jer ne postoje jasni pokazatelji realno konzumirane šumske biomase. Pitanje je takođe možemo li računati na velike hidrocentrale kao što je Đerdap, koje se u Srbiji smatraju OIE, dok je u svetu opšteprihvaćena činjenica da se one zbog izuzetno velikih negativnih uticaja ne smatraju obnovljivim u pravom smislu te reči. Odgovor na ova i druga pitanja trebalo bi da pruži jedinstvena Strategija razvoja energetike Republike Srbije.Čini se da niko ne vodi računa kako da na masivnoj skali podrži uštedu energije, smanji račune građanima na bazi ušteda i dovede do stvaranja velikog broja radnih mesta u građevinskoj i drugim povezanim sektorima u oblasti energetske efikasnosti i OIE“, ističe Đereg.

Strategija bi trebalo da obezbedi smernice za smanjenje energetskog siromaštva, povećanje domaće proizvodnje energije i smanjenje uvoza svih vrsta energenata, kao i da prati trendove razvijenih zemalja i teži ka dekarbonizaciji domaćeg energetskog sektora. Jedini put ka tome jeste temeljna javna rasprava dok za to još ima vremena, poručuju iz CEKOR-a. „Naša sagledavanja faktora koji dovode do neodrživosti energetskog sektora pokazuju da je moguća drugačija energetika od ove u kojoj 2000 ljudi godišnje umre u Srbiji kao posledica spaljivanja uglja u termocentralama i u kojoj imamo preko 5,2 milijardi EUR zdravstvenih troškova godišnje samo od spaljivanja uglja, smatra Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj.

Piše: M. Mirković