Od stotinu predloženih projekata iz oblasti električne energije, gasa i nafte, Energetska zajednica Jugoistočne Evrope je izabrala 35. Vrednost ovih projekata procenjena je na oko 30 milijardi evra, a komesar Evropske unije za energetiku Ginter Etinger je istakao da će svi projekti koji ne budu zaživeli ili se ne budu primenjivali kako je predviđeno, biti uklonjeni sa liste, prenosi Beta.

Usvojena regionalna energetska strategija trebalo bi da pomogne zemljama Jugoistočne Evrope da reše problem deficita energije sa kojim se ovaj region suočava od početka 2001. Šta to konkretno znači za Srbiju?

Prema rečima ministarke energetike Zorane Mihajlović, usvojena strategija je značajna za Srbiju koja se nalazi u centru regiona, iz najmanje dva razloga. Najpre, jer će članstvo u Energetskoj zajednici pomoći Srbiji da otvori pregovore sa EU na polju energetike, a s druge strane i je ovo prilika da naša država iskoristi dobar geografski položaj i činjenicu da je smeštena u sam centar regiona.

Na ministarskom savetu doneta je odluka o produženju primene ugovora o Energetskoj zajednici do 2026. godine. Ovaj ugovor zapravo podrazumeva usklađivanje domaćih propisa sa propisima EU u oblasti energetike radi integracije u evropsko energetsko tržište.

Evropsko energetsko tržišteNa savetu je takođe usvojena i direktiva o postepenom smanjenju termokapaciteta, što će imati direktne posledice na Srbiju. "To ne znači da Srbija neće izgraditi termoelektranu Štavalj, koja će raditi na visokokvalitetan mrki ugalj. To ne znači da ćemo zatvoriti Termoelektranu 'Nikola Tesla', već da će se raditi na odsumopravanju i učiniti sve da se koriste čiste tehnologije prilikom upotrebe uglja", izjavila je ministarka energetike za Betu.

Ministarka je ovom prilikom istakla da usvojena direktiva podrazumeva postepenu transformaciju termokapaciteta, kako bi proces njihovog prilagođavanja standardima zaštite životne sredine bio gotov do 2027.