Sagorevanjem uglja bez ograničenja održavamo cenu struje na ovom nivou. Ovakva računica je samo privid. Zato što za sagorevanje prljavog uglja cenu plaćamo na drugoj strani - kroz zdravlje, i troškove lečenja bolesti koje su posledica zagađenja vazduha nastalog sagorevanjem uglja, pokazuje studija koju su uradile organizacije koje lobiraju za zaustavljanje sagorevanja uglja u regionu Balkana. Ova poruka dolazi u vreme kada su u Srbiji najavljeni planovi za povećanje eksploatacije uglja.

Nevladine organizacije MANS iz Crne Gore, CPI iz Bosne i Hercegovine, Fraktal i CEKOR iz Srbije i regionalna mreža SeeChange traže da na sutrašnjem ministarskom veću Energetske zajednice koje će biti održano u Beogradu, budu primenjene direktive o smanjenja zagađenja vazduha na koje su se zemlje Balkana obavezale samim zahtevom za ulazak u EU. Radi se o dve važne direktive: LCPD koja se odnosi na postrojenja za sagorevanje i IED - o industrijskim emisijama.

Kombinujući sve troškove, od izgradnje termoelektrana na ugalj, preko tehnologije koja kontroliše i umanjuje emisiju štetnih gasova, do zdravstvenih troškova, autori studije dolaze do zaključka da je najracionalnije rešenje prosto izbacivanje uglja iz upotrebe.  „Ugalj treba izbaciti iz upotrebe što je pre moguće,“ poručuje Jernej Stritih, jedan od autora studije čiji dugi naslov ustvari sadrži jedan ozbiljan zahtev: „Vreme je za postepeno ukidanje prljavog uglja u Jugoistočnoj Evropi...Skriveni trošak koji možemo izbeći.“ Prema računici ove studije skriveni trošak iznosi od preko dve, do šest i po milijardi troškova za lečenje bolesti povezanih sa zagađenjem i emisijom štetnih gasova koja nastaje prilikom sagorevanja uglja.