Ovako investitori zainteresovani da ulažu u izgradnju vetropolja u Srbiji doživljavaju promene Zakona o energetici po hitnom postupku, bez javne rasprave i bez razgovara sa njima kao zainteresovanom stranom. Iz Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, poručuju da postoji nekoliko gorućih problema koji muče investitore, ali da najviše strahuju šta će doneti nove izmene Zakona o energetici koje bi trebalo da budu donete do kraja ove godine.

Zakon o energetici usvojen je u avgustu 2011. godine i on je dao regulativni okvir za oblast obnovljivih izvora energije. Prve izmene ovog zakona donete su 31. decembra prošle godine, bez javne rasprave i razgovora sa investitorima. Jedna od izmena koja najviše pogađa investitore jeste skraćivanje roka za izgradnju vetropolja sa tri na dve godine, uprkos kompleksnosti samih radova. Stavka koja takođe nije uzeta u obzir jeste da se u slučaju zemljotresa, poplave ili bilo kog problema „više sile“ na koji investitori ne mogu da utiču i za koji nisu odgovorni, ovaj rok za izgradnju i završetak radova neće produžavati. „Ako vama za osam meseci dva puta najavljuju izmene zakona od koga zavise vaši projekti, onda se to najjednostavnije može opisati kao emotivni rolerkoster za investitore“, ističe Ana Brnabić, direktorka SEWEA-e. Ako se tome doda da je Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski regionalni razvoj NALED objavila da se prosečno na donošenje podzakonskih akta, kojim zakon i zaista stupa na snagu, čeka 719 dana, situacija je krajnje nezavidna.

Druga stvar koja muči investitore jeste postojeći model ugovora o otkupu električne energije, tzv. PPA, koji međunarodne finansijske institucije ne priznaju, pa tako investitori ne mogu da završe konačne finansijske proračune i obezbede sredstva za svoje projekte. Ovo se odnosi na garancije samo za projekte iznad 5MW, a do rešenja se može doći jedino razgovorom između samih banaka i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

U Srbiji postoji atraktivna feed in tarifa za obnovljive izvore energije, ali je ograničana na 500MW instalisane snage, iako bi sam sistem mogao da izdrži i do 1000MW bez dodatnih ulaganja, a čak duplo veći kapacitet uz minimalne investicije. „Naša očekivanju su da će Vlada nakon izgradnje prvog vetroparka shvatiti sve benefite ovog izvora, kao i da će doći do povećanje kvote“, kaže Brnabićeva. Međutim, ono što više brine investitore okupljene u SEWEA-i koji planiraju da u narednim godinama ulože 1,5 milijarde evra u Srbiju, jeste problem tzv. „lažnih projekata“. Naime reč je o projektima koji su dobili status povlašćenog proizvođača iako su građevinske dozvole dobijali od lokalnih samouprava, a ne od nadležnog ministarstva, kako je predviđeno Zakonom o izgradnji i planiranju. Takvi projekti uzimaju skoro 40 MW od ukupne kvote, što prevedeno u investicije znači da je oko 54 miliona evra rezervisano za projekte koji nemaju validne građevinske dozvole. U ovom trenutku šest projekata ima status povlašćenog proizvođača električne energije, od čega je čak četiri projekta ostalo bez građevinske dozvole. „Da li je posao investitora da radi posao nadležnih organa i da isteruje pravdu?“, pita se direktorka SEWEA-e, Ana Brnabić i dodaje da je neverovatno da projekti kojima su oduzete nelegalne građevinske dozvole i dalje nose status povlašćenog proizvođača, i da se ništa ne radi po tom pitanju.