Gas plaćamo četiri puta više nego pre deset godina, a sasvim je izvesno da nas u narednim godinama očekuje značajno poskupljenje struje, zaključci su konferencije održane u Danas konferens centru, na temu „Obnovljivi izvori energije i cena struje u Srbiji“. Srbija trenutno ima najnižu cenu električne energije, ali će se to u godinama pred nama promeniti, jer kako kažu stručnjaci ovaj nivo cena je dovoljan samo za održavanje sistema, ali ne ostavlja mogućnosti za dalje investicije i razvoj same mreže.

Prema rečima Gorana Vukojevića, generalnog direktora Parsons Brinckerhoff, jedne od najpoznatijih inženjersko konsultantskih kompanija u svetu, sve evropske zemlje moraće da povećaju cenu električne energije do 2030. godine za 15-20%. Ipak, cena struje ne varira koliko i cena gasa.

U Srbiji je još nizak stepen gasifikacije, a hoće li se on povećati neizvesno je zbog visoke cene gasa. Naime, pre deset godina cena gasa bila je 100$ po hiljadu kubnih metara, dok danas iznosi čak 400$. Razlog znatnog poskupljenja gasa u odnosu na cenu električne energije prema rečima dr Gordana Tanića iz Agencije za energetiku Republike Srbije, jeste što kada je reč o gasu postoji manje segmenata na čiju cenu može agencija da utiče. Tako, dok je cena prenosa, distribuiranja i snadbevanja električnom energijom podložna regulaciji od strane agencije, situacija je drugačija kada je u pitanju gas, odnosno cena gasa prati prosečnu nabavnu cenu gasa i van granica naše zemlje.

S druge strane, imajući  na umu koliko konvencionalni izvori energije opterećuju budžet, kroz davanja za zdravstveni sistem, za penale zbog emisije CO2, kao i potpisane direktive da ćemo povećati udeo čiste energije do 2020. godine, jedini izbor koji izgleda ostaje jeste opredeljenje između vode, vetra, sunca i biomase. Srbija kada je reč o obnovljivim izvorima energije za sada uglavnom crpi potencijale hidrocentrala, ali mnogo veći potencijal leži u vetru. Naime, ovaj izvor energije trenutno učestvuje sa 2,5% u ukupnoj svetskoj proizvodnji struje, ali jedna od najvećih prednosti vetra jeste što se čak 70% ukupne struje proizvodi tokom zimskih meseci, u periodu kada je u Srbiji najveći deficit električne energije. Ana Brnabić, direktorka srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, osvrnula se na zakonodavni okvir koji najviše muči investitore i zbog kojeg Srbija još čeka na prvo vetropolje. Najviše glavobolje investitorima predstavlja činjenica što se njih najviše tiče zakon o energetici, ali ne dobijaju pravo glasa, izmene se donose po hitnom postupku, bez javne rasprave, a problemi ostaju nerešeni. Koliko Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine ima sluha za probleme investitora koji su spremni da u narednih pet do sedam godina ulože milijardu i po evra u razvoj vetroparkova u Srbiji, vidi se na osnovu toga što na današnju konferenciju nije došla najavljena ministarka Zorana Mihajlović, niti bilo ko iz pomenutog ministarstva. Konferenciji su prisustvovali i Aleksandar Stojkov, direktor VIP fonda koji je govorio o iskustvima investitora u radu sa lokalnim samoupravama, kao i šef ekonomskog odeljenja ambasade SAD, Dejvid Kšivd, koji se osvrnuo na planove Amerike da do 2035. godine čak 80% električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora.