Iako se u poslednje vreme određene poslovne politike i zakoni usklađuju sa potrebama tržišta i dalje postoji previše opštih mesta i tumačenja koja otežavaju poslovanje iz Srbije. Ovo se pogotovo odnosi na IT privredu.

„Primećeno je da firme iz inostranstva dolaze kod nas i svoju uslugu, koju planiraju da plasiraju globalno, testiraju na teritoriji republike Srbije. Zašto- jer ako ovde uspeju da se izbore sa svom administracijom i svim preprekama koje u pravnom smislu imaju, onda će bilo gde drugde to ići daleko lakše“, za portal Energynews kaže savetnik za pravo u okviru IT-ja, Žarko Ptiček.

Specifičnosti srpskog pravnog okruženja kada se posmatra kroz IT privredu su raznolike. Jedna od njih je nemogućnost da se aplikacije koje bi bile proizvedene prodaju velikom broju ljudi.

„Zašto Skype nije nastao u Srbiji- zato što je administrativno nemoguće da on nastane u Srbiji. Tada kada je nastajao Skype bilo je ovde potrebno da za svaki priliv od npr 2,3,4 dolara, dostavljate banci fakturu i plaćate proviziju. Ceo taj proces i trošak je obesmišljavao taj priliv“, objašnjava Žarko Ptiček i dodaje: „Nemoguće je i dalje i  na tome se radi, jer se na mikro transakcijama recimo bazira čitava gejmerska industrija.Više ne morate da prodate igricu, nego sada prodajete razne živote, oružja, pogodnosti tamo u igrici, žetone, zvezdice, bilo šta. Dakle kroz mikro plaćanja vi  imate glavnu monetizaciju vašeg proizvoda, a to ne možete da radite iz Srbije“.

Još jedan ogorman problem je što Srbija zvanično nije povezana ni sa Apple-om ni sa Google-om.

„Vi morate nekako da kažete Apple-u i Google-u: Mi smo zemlja koja postoji. To je nešto što ne može ni jedna IT firma u Srbiji samostalno da uradi. To je nažalost posao Vlade, cela država mora time da se bavi.  Apple-u i Google-u nismo na mapi, mi kao Srbija, ali nismo im na mapi zato što se ništa kod nas ne dešava na poljima koja su njima važna za poslovanje i nemamo prilike da sarađujemo“, kaže Žarko Ptiček.

Zbog trenutnog Zakona o deviznom poslovanju, IT preduzetnici i firme ne mogu da razviju prodaju aplikacija ni unutar zemlje.

„Nemamo Paypall. Da smo dozvolili Paypall pre 15 godina, bilo bi kasno. Da smo dozvolili našim državljanima da imaju račune, i firmama takođe, u inostranim bankama pre 10 godina, bilo bi kasno. Sa time je trebalo da se počne mnogo, mnogo ranije. Sada je 2018. godina, mi neke bazične stvari koje druge privrede imaju- nemamo. I onda nije čudo zašto se naročito IT privreda buni, zato što na vrlo jednostavan i lak način iz druge zemlje neko može da ostvari prava i posluje. Ta ista prava ovde na domaćem terenu nema i ne može da radi“, kaže Žarko Ptiček.