Deljenje radnog prostora odnedavno ne mora da se dešava unutar jedne kompanije, a nekadašnji „rad od kuće“ za free- lensere, preduzetnike pa čak i cele male firme zamenjen je odlascima na radno mesto koje ne pripada nikome i pripada svima. Coworking koncept podrazumeva da u jednom najčešće otvorenom prostoru poslovni život dele različiti ljudi iz različitih branši.

„Dinamika u jednom ovakvom prostoru je zaista velika i dosta ljudi cirkuliše tokom dana i to jeste još jedna veoma dobra stvar, možete da susretnete mnoge ljude, da razmenite mišljenja sa nekim drugim preduzetnicima koji dolaze ovde, da čujete možda neke dobre informacije ili savete od poznatih i uspešnih preduzetnika“ za Energynews kaže Željko Ilić, menadžer IN Centra u Beogradu.

Ovakav koncept rada uglavnom pogoduje ljudima koji svoje poslovanje obavljaju preko interneta, odnosno na daljinu.

„Ljudi biraju ovakve prostore zato što im za to treba mnogo manje para nego što bi im trebalo da iznajme svoju kancelariju. Ne moraju svi da budu programeri i dizajneri, dolaze nam i projektanti, novinari... Generalno sve što možete da radite sa laptopa, možete da radite u coworkingu“, objašnjava Željko Crnjaković iz subotičkog Webinariuma.

Mnogi ovakvi prostori proširili su svoju namenu sa zajedničkog prostora za rad i na druge delatnosti koje se uklapaju u model preduzetništva.

„Biznis model Impact Hub-a sastavljen je od tri dela, imamo coworking , radne stolove koje ljudi iznajmljuju po principu sati, zatim imamo prostor za događaje, kako za naše članove, tako i za ekstrne klijente i imamo usluge odnosno programe edukacije koje nudimo preduzetničkoj zajednici“, nabraja Nenad Moslavac iz Imact Hub-a u Beogradu.

Socijalno preduzetništvo

Svaki ovakav prostor može da ima određene specifičnosti. Beogradski In Centar usmerio je svoju strategiju ka socijalnom preduzetništvu.

„Imamo jedno stanje koje je takvo kako jeste, unazad nekoliko godina nije se desio očekivani pomak i napredak u razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji“, objašnjava Željko Ilić i nastavlja: „Nemamo baš mnogo uspešnih primera, još uvek se to kod nas nekako svodi na socijalno zapošljavanje i podršku ugroženim grupama. Još uvek nemamo neke održive socijalne biznise koji su dobar primer i koji mogu da pokrenu ceo koncept u tom smeru.

Ono što bi trebalo da se dogodi je promena zakona koji trenutno nije adekvatan, ali to nije jedina promena koja se očekuje.

„Moramo da menjamo pogled i pristup kako bi ljudi generalno shvatili da socijalno preduzetništvo rešava ili doprinosi rešenju nekog problema u lokalnoj zajednici, bilo da su ona ekološka, bilo da su neka društvena. Cilj je svakako da vi u tom vašem biznisu imate neki društveni cilj koji doprinosi rešavanju tog problema“, kaže Ilić.

Podrška preduzetništvu

U Impact Hub-u se na dnevnom nivou održavaju radionice i sporovde programi podrške za sve one koji su novi u svetu preduzetnika.

„Upravo lansiramo ideju da ponudimo faznu podršku start-up kompanijama u trajanju od 6 meseci, kako u njihovim programima akceleracije tako i za vreme akceleracije.Ideja je da nakon tog šestomesečnog ciklusa svaki od polaznika bude investiciono spreman. Sredstva mogu biti početna, a možda bi to mogla da budu i neka ozbiljnija sredstva sa kojima bi oni mogli da eskaliraju svoj biznis“, kaže Nenad Moslavac.